Slatke muke, odnosno vikend

Petak je jutro. Upravo stigla na posao i uživam u prvoj jutarnjoj kafi koju ću popiti u tišini i sa uživanjem ovog dana.  Nekada sam volela petak, vikend, predah od posla, spavanje do kasno, kafenisanje i izlaske... a danas, sa dve male devojčice želim da mi je radno vreme petkom što duže.

Znam da ovo ne zvuči ni malo lepo, i mogu samo da pretpostavim šta sada mislite, ali takođe znam i da me druge mame u potpunosti razumeju.

 

Vikend je za mene kao maraton koji traje od petka popodne do nedelje kasno u noć...

Idemo redom: 

      1. Doručak

      2. Igranje
      3.  Pokušaj usisavanja i sređivanja kuće 
      4. Užina 
      5. Spavanje 
      6. Ručak 
      7. Igranje  
      8. Opet užina 
      9. Kupanje  
     10. Konačno spavanje 

I pored svega toga, non-stop trčanje za malom uz parolu:“ Nikako ne ispuštaj malenu iz vida“, jer je samo jedna sekunda dovoljna da već bude na stolu ili komodi za tv, a već sledeće je u kupatilu i zatvara ventil za vodu neverovatnom brzinom ( a mi se pitali zbog čega nema vode u vodokotliću sve dok je slučajno tata nije video) .

A dok svi mi trčimo za njom moja velika šmizla je već u mojim novim cipelama, haljini, “ široko“ našminkana, nasmejana i spremna za  neku od mnogobrojnih uloga, vikendom je uglavnom vaspitačica. Tako sređena, po ceo dan drži knjigu i izmišlja priče koje tako verno priča svojoj deci ( lutkama i plišanim igračkama koji imaju svoje mesto za sedenje, spavanje, hranjenje, na podu, podrazumeva se...). Sva ta “ deca“ imaju, naravno, svoja  imena, i kao po običaju,  ne slušaju vaspitačicu pa je ona prinuđena da viče po ceo dan, ovako otprilike:“ Anđelka sedi, Natalija izvadi palac iz usta, Magdalena ne smej se, Đorđe ne pričaj sa Mihajlom...”  Smeta joj sestra jer joj pokvari raspored sedenja dece, prekida je, mala vrišti, velika glumi da plače... a onda tata stupa na scenu i malu odvodi u drugu sobu, zatvara vrata kako bi vaspitačica mogla da radi svoj posao.

Posle beskonačno dugih sati, one su sređene i u krevetu, a mama tek počinje da sprema njih za vrtić, da riba, pere, kuva, čisti... i konačno, negde oko ponoći i mama je spremna za dugo čekani ponedeljak i kafu koju će popiti u tišini.

                                                                                                        Nasmejana mama