Jedna srećna mama

Nasmejana mama...hmmmm,pre bih rekla jedna preumorna mama, jedna mama koja nema ni par sekundi vremena za sebe ni danju, ni noću...

Sve je počelo pre oko 4 godine... Posle dugih devet meseci iščekivanja ugledah to malo biće koje je raslo u meni i u čije sam se okice zaljubila prvog trena! Od moje malene devojčice dobih jedan jak stisak tim malenim ručicama i ta ljubav na prvi pogled postade samo mnogo jača! 

Kao i sve mlade mame i mene je čekalo puno neprospavanih noći, puno obaveza, straha i nade da ću uspeti... Rasle smo polako, iz dana u dan moja beba je postajala prava devojčica, učile smo da hodamo, pričamo, igrale se i pevale ceo dan... Mame znaju koliko sve to iscrpljuje i umara ali taj maleni osmeh menja sve... 

A onda je pre 15 meseci moja princeza dobila najlepši poklon na svetu, malu sestru... I nije bila nešto posebno oduševljena ali sam se nadala da će vremenom proći i da će kasnije biti srećna što ima prijatelja za ceo život! 

Krećemo po drugi put: pampers, mleko, grčevi, noći ljuljanja i nosenja, i naravno, neizbežne prehlade donete iz Vrtica...

Opet sve ponovo, učimo da hodamo, da pričamo, sedimo...a istovremeno mama-žongler po ceo dan žonglira i pokušava pa istisne svu ljubomoru i da ispade zavisti, ljutnje i histerično plakanje pretoči u ljubav između dva mala anđela! 

Da li mi uspeva ne znam, videću tek kad još malo porastu, a nadam se da radim najbolje što mogu, dajem sve od sebe i trudim se maksimalno...

I na kraju, bar ovog bloga, kad uveče zaspe i vidim te malene ručice kako se grle nasmejem se i kazem:" Sve ovo vredi." Baš sve, počev od umora, briga, posla,igranja i priče i kada mi nije do toga, vredi zbog tog najlepšeg zagrljaja, zbog osmeh i sreće koju su me one naučile da cenim i radujem se malim stvarima.

                                                                                           
                                                                                                           Nasmejana mama