Šta to beše san?

San. Šta to beše san? Kako izgleda probuditi se naspavan i odmoran, zaboravila sam...iskreno... Ali poslednjih dana, odnosno noći, dešava se da spojimo i par sati neprekidnog sna, hmmm, obećava!

Kada se moja N rodila mi smo bili odmorni, nasmejani i imali zaista dovoljno vremena za sve... Ona je spavala otprilike oko 12 sati noću, bez prekida, počev od nepuna dva meseca i to je bilo divno... idealno dete, zdravo, mirno, dobro, nasmejano... samo da poželiš! Preko dana nije spavala puno, ali je to bilo nebitno jer smo imali celu noć za odmor!

A onda se rodila mala šmizla i pokazala nam je šta znači umor i nespavanje... Svi su nam pričali: “Mala je, čim napuni mesec dana počeće da spava. Evo sad puni tri meseca, izdržite još koji dan. Ma kad napuni godinu biće to drugo dete.”, znali smo da nije tako, ali smo potajno verovali u to i nadali se čudu. Tek smo tada videli koji je anđeo bila naša velika curica, a nismo ni bili svesni toga!

Svaka naša noć je trajala beskonačno, ustajali smo na nepunih sat vremena da bismo prošetali jedan krug po kući noseći je i pevajući ( kako ne bismo probudili sestru), onda taman legnemo, pa hajmo opet i tako u nedogled... Naizmenično smo je nosili, prvo mama jedan deo noći, pa onda tata, pa opet tata, pa još jednom tata, kako bi “bar neko” od nas uspeo da se naspava, pritom vodeći računa da slučajno ne ispusti plišanog slona od koga se ne odvaja... A onda smo se navikli na to, kad čujem da plače, uzmem je, nosim malo, spustim ponovo u krevetac, legnem i tako u nedogled... Nije bila gladna, ni mokra, prošli su i grčevi, sve smo proverili i onda se pomirili sa tim da nam je dete takvo i da će se promeniti kad poraste. Navikli smo je na ruke, na pevanje, ali nismo imali izbora, imamo još jednu devojčicu kojoj treba san! 

A onda je počela duže da spava, malo po malo, prvo je spojila dva sata, pa onda sve duže i duže, a sada spava lepo, konačno! Počeli smo i mi da spavamo duže i prosto ne mogu da verujem. Sada se ne zna ko je ujutru umorniji, tata ili mama, nismo se navikli na ovo, biće potrebno vreme... Mada, mislim da nam neće trebati mnogo da se naviknemo na nešto lepo, posebno što smo to tako dugo čekali i toliko želeli... Sada je prava devojčica, nemirna, velika, nasmejana, a što je najbitnije,zdrava!

  

                                                                                                                                                                  Nasmejana mama