Koja je idealna razlika izmedju dece? Da li je to dve, tri, četiri ili više
godina, ne znam... Mislila sam da je tri godine idealna razlika, jer sam
smatrala da je dete tada bar malo samostalno i da ćemo izbeći ljubomoru, svađe, otimanje oko igračaka... Međutim,
prevarila sam se...
Kako je razlika veća, tako su im i interesovanja drugačija, naravno!
Velika curica je puna priče, mašte i želje da uvek bude u centru pažnje. Međutim,
mala curica je jos uvek mala i treba joj pomoć oko svega i tu nastaje problem!
Kako im posvetiti punu pažnju i kako ne dozvoliti da bilo koja od njih oseti
ljubomoru? Trudimo se zaista, a da li uspevamo, videćemo...
Jednog popodneva dok je mala E spavala, starija je pronašla krede i crtala
po tabli, jer je tog dana bila učiteljica... Crtala je ona, pisala, objašnjavala
deci ( lutkama i plišanim igračkama), bilo je to čitavo predavanje a ona se
uživela u ulogu maksimalno! Imala je i nekoliko pauza od par minuta, kao i sve
učiteljice, naravno! Tog dana su joj deca bila izuzetno dobra, svi su slušali
pa učiteljica nije morala da viče i da ih opominje...
A onda se probudila mala i odmah otišla kod sestre u sobu. Sva odmorna,
puna elana i nasmejana, ruši sve pred sobom... A moja N kao i svakog dana u
čudu: „ Mama vodi je tamo. Mama pokvariće mi sve. Mama molim te kaži joj da mi
ne piše po tabli. “, a mala ne odustaje. Ubedim je nekako da pusti malo sestru da napiše nešto i ona, pa će kad završi sama da izađe iz sobe, jer
joj neće biti zanimljivo dugo, kao mala je. Baš naprotiv, mala curica
oduševljena, piše, briše, pomera sestrinu decu i smeje se, srećna do besvesti,
još se i svađa sa sekom i vrišti što joj ne dozvoljava da pipne ništa. Moja N
plače, jer je sav njen trud rasturen za svega nekoliko minuta.
A ja, umesto da smirim malu i utešim veliku devojku, ja se smejem. Strašno,
zar ne? Ne pamtim kada sam se tako slatko ismejala, onako iskreno. Kao pozorišna predstava: velika viče, mala vrišti, guraju se, plaču obe...strašno! To je bila
prva svađa mojih curica, a mogu tek zamisliti šta nas čeka kad mala počne lepo
da priča. Vole da se svađaju obe, ljubi ih majka! Zamislila sam samo šta nas
sve čeka...
Kako će nam biti, videćemo. Nadam se da će se kasnije ipak ispostaviti da
je ova razlika u godinama idealna, da ćemo i mi morati da prođemo različite
faze, izbalansiramo i svedemo ljubomoru na minimum ( mada bih volela da je
uopšte nema) . Čeka nas težak zadatak, ali se nadam da ćemo uspeti da ih
naučimo da su nam one najbitnije, i bez obzira na sve druge ljude u njihovim
životima one će uvek biti podrška jedna drugoj, najbolji prijatelji i oslonac u
životu, svim srcem želim to i nadam se da nećemo pogrešiti.
